ПРЕДАВАЊЕ: „БИЛАНС ТОКОВА ГОТОВИНЕ“
У петак, 08. фебруара 2019. године, гост наше школе био је господин Тадија Ђукић, декан Економског факултета у Нишу и редовни професор на Катедри за рачуноводство, математику и информатику. Господин Ђукић је окупљеним наставницима наше школе одржао занимљиво предавање на тему: „Биланс новчаних токова“. У свом получасовном излагању, господин декан је у непретенциозном маниру, разумљивим језиком поткрепљеним практичним примерима, објаснио структуру и сврху састављања биланса новчаних токова ( „cash flow“ у англосаксонској литератури), који је у савременим условима пословања добио улогу неопходног инструмента успешне пословне политике сваког привредног друштва.
Наиме, биланс стања (као преглед имовине на одређени дан) и биланс успеха (као преглед остварених прихода, расхода и резултата пословања у одређеном обрачунском периоду) су основни финансијски извештаји сваког привредног субјекта. Привредна друштва имају и законску обавезу да их састављају на крају сваке пословне године, као саставни део свог завршног рачуна тј. годишњег обрачуна.
Осим њих, фирме су у обавези да састављају, између осталог, и биланс новчаних токова, а потреба за тим се појавила зато што су се у привредној пракси САД-а дешавале, наоко, контрадикторне ситуације: многа предузећа су пословну годину завршавала позитивно – са добитком исказаним кроз билансе стања и успеха, али су након тога биле затваране тј. банкротирале су јер нису имале довољно новчаних средстава да измире обавезе према повериоцима. Било је неопходно, дакле, да се на основу књиговодствених података састави још један извештај који би пратио токове новца тј. приказивао приливе и одливе готовине у току пословања, како би се избегла негативна пракса пословања са добитком а „без пребијене паре“.
Међутим, како је могуће да фирма оствари добитак, а нема новца? Одговор, између осталог, лежи у томе што се, према важећим законским прописима, приходом сматра тренутак издавања продајне фактуре (принцип тзв. „фактурисане реализације“), а не тренутак њене наплате. Комплетан одговор, наравно, обезбеђује састављање биланса новчаних токова, чијом се унакрсном анализом са билансом стања и билансом успеха, долази до свеобухватног одговора на ово комплексно питање.
Господин Ђукић је затим објаснио шта све обухвата појам готовине: наравно, новчана средства на текућим, девизним и осталим рачунима које фирма има у банци, као и готовину у благајни. Осим тога, ту спадају и тзв. готовински еквиваленти – то су, у ствари краткорочна високоликвидна потраживања, ХОВ и сл. која брзо и лако могу да се претворе у готовину без значајнијег губитка вредности и чији рок доспећа није дужи од 90 дана. Књиговодствено обухватање готовине и готовинских еквивалената је и предмет међународне регулативе кроз МРС број 7.
Овим Међународним рачуноводственим стандардом предвиђено је да биланс новчаних токова има три дела тј. прати кретања готовине која настају кроз пословне, инвестиционе и финансијске активности. Приливи готовине из пословних (оперативних) активности настају, у највећем делу, продајом – реализацијом производа, услуга, робе и других активности које чине основну делатност фирме због које је она и регистрована за пословање. Одливи се односе на исплате зарада, исплате пореза и других обавеза према држави и исплате добављачима за набавку сировина и материјала. Пожељним се сматра ако су приливи у подбилансу пословних активности већи од одлива.
Инвестициона активност подразумева улагања чији је рок доспећа дужи од годину дана. Приливи готовине по овом основу настају продајом коришћених основних средстава, продајом купљених ХОВ и сл., док одливи настају улагањима тј. набавком нових основних средстава и нематеријалних улагања, куповином дугорочних ХОВ – акција и обвезница других фирми. У подбилансу
инвестиционих активности позитивним се сматра ако су одливи нешто већи од прилива, јер је то доказ да привредно друштво своје пословање усмерава на повећање капацитета, обима производње и резултата пословања, јер улаже у ресурсе.
Финансијску активност привредног друштва чине односи са власницима и повериоцима. Приливи настају по основу продаје акција, обвезница, задужења по основу краткорочних кредита и сл. док се одливи готовине односе на исплате дивиденди, отплату кредита итд. У овом подбилансу је пожељно да приливи буду већи од одлива.
Биланс тј. извештај о новчаним токовима може да се саставља применом директне или индиректне методе, али без обзира на то, закључак је да он обезбеђује веома важне информације о платежној способности фирме тј. о њеној ликвидности и солвентности. У савременим условима пословања, биланс новчаних токова је неопходан менаџменту фирме како би рекласификацијом токова готовине и флексибилним тумачањем њихове структуре могао да утиче на исказивање нето готовине, посебно из пословне активности. Екстерним корисницима информација о пословању фирме, као што су инвеститори, акционари, пословни партнери, изузетно је значајна информација да ли је фирма потрошач или произвођач готовине. Без биланса новчаних токова, као својеврсне допуне при анализи биланса стања и биланса успеха, није могуће дати коначну и релевантну оцену успешности пословања привредносг субјекта, што довољно говори о његовом значају.
