“Задовољство ми је да могу да се придружим групи АЛУМНИ.
Школа је увек била веома важан сегмент у одрастању и формирању сваког младог човека. Много година је прошло од тог периода мог живота, али се никада није избрисао из сећања.
Време проведено у Економској школи у Нишу, како са професирома тако и са мојим друштвом и осталим структурама, представљало велико задовољство и искуство.
Економска школа је била, верујем и остала, центар знања.
Имала је одличне предаваче, врхунске педагоге и добре људе.
Особе који су својим знањем подизали рејтинг школе из године у годину.
Поред свих професора који су ми остали у прелепој успомени посебно се сећам Зорана Адамовића који је био строг и праведан и који је волео фудбал.
У школи смо имали бројне спортке активности, али је фудбал био на првом месту.
Игралиште иза школе је увек било омиљено за неко време забаве и дружења.
Фудбалски стадион “Чаир” и школа су биле моје две најважније адресе у том периоду одрастања.
У зависности од наставе и распореда часова усклађивао сам тренинге што још једном доказује колика је била важност Економске школе.
Била је приоритет у односу на фудбал.
Уз велику захвалност Економској школи која ме се сетила, трудићу се да је увек репрезентујем на најбољи могући начин било којим послом да се бавим, а млађим генерацијама бих поручио да им васпитање, знање и образовање буду приоритет у односу на многе друге ствари и активности”.
С поштовањем ваш некадашњи ђак
Драган Стојковић
Драган Стојковић – Пикси, некадашњи фудбалер и државни репрезентативац, фудбалски тренер у Кини, а данас селектор државне репрезентације Републике Србије.
Фудбалску каријеру је започео у „Радничком“ из Ниша. Године 1986. је прешао у ФК „Црвена звезда“. Убрзо је постао капитен тима и један од најбољих фудбалера у Југославији. Играо је још и за француски „Олимпик“ из Марсеја, „Верону“ и јапанску „Нагоју“. У Јапану је три пута изабран за најбољег играча лиге.
За репрезентацију Југославије је одиграо 84 утакмице. Учесник је два светска и два европска првенства у фудбалу. Његов погодак на Светском првенству 1990. против Шпаније стручњаци су прогласили једним од 50 најбољих голова светских првенстава.
По завршетку играчке каријере био је председник Фудбалског савеза Југославије, а потом и председник ФК „Црвена звезда“.
У току фудбалске сезоне 2007/08. одлази поново у Јапан да би тренирао „Нагоју“. У дебитантској сезони са клубом заузима треће место у првенству и бива проглашен за најуспешнијег тренера у јапанској лиги.